Jedno od prvih pitanja pri pokretanju poslovanja jeste: da li otvoriti DOO ili preduzetničku radnju? Ne postoji univerzalno bolji izbor. Odgovor zavisi od poslovnog rizika, broja vlasnika, očekivanog prihoda i rashoda, načina angažovanja, plana za investicije i novca koji vlasnik želi da povlači iz poslovanja.
Ovo poređenje nije kalkulator konačnog poreza. Njegov cilj je da objasni razlike koje treba analizirati sa računovođom i pravnikom pre registracije.
Najkraće poređenje
| Kriterijum | Preduzetnik | DOO |
|---|---|---|
| Nosilac poslovanja | Fizičko lice registrovano za delatnost | Posebno pravno lice |
| Odgovornost | Preduzetnik odgovara za obaveze u skladu sa zakonom svojom imovinom | Član po pravilu snosi rizik do uloga, uz zakonske izuzetke i odgovornost za zloupotrebe |
| Broj vlasnika | Jedno fizičko lice | Jedan ili više članova |
| Poreski modeli | Paušal, lična zarada ili samooporezivanje kada su ispunjeni uslovi | Porez na dobit društva i poreski tretman isplate vlasniku prema osnovu |
| Administracija | Često jednostavnija, ali zavisi od modela | Formalnije odluke, evidencije i upravljanje |
| Investitori i prenos udela | Nije organizovan kroz vlasničke udele | Mogući članovi i prenos udela prema zakonu i aktima društva |
Odgovornost za poslovne obaveze
Preduzetnik nije odvojen od fizičkog lica na isti način kao privredno društvo i za obaveze nastale u vezi sa delatnošću odgovara u skladu sa zakonom svojom imovinom. Ova razlika je važna kod većih ugovora, kredita, zapošljavanja, robe, štete ili drugih operativnih rizika.
DOO je posebno pravno lice. Članovi po pravilu ne odgovaraju za obaveze društva samo zato što su članovi, ali postoje zakonski izuzeci, uključujući zloupotrebu ograničene odgovornosti, posebne garancije i odgovornost direktora ili drugih lica za sopstvene radnje.
Ograničena odgovornost ne znači da je vlasnik u svakom slučaju zaštićen od svih rizika. Banka ili partner može tražiti ličnu garanciju, a nepravilno upravljanje nosi zasebne posledice.
Porezi: zašto ne treba porediti samo jednu stopu
Kod preduzetnika poreski rezultat zavisi od izabranog i dozvoljenog modela, osnovice doprinosa, lične zarade, stvarnih rashoda i drugih okolnosti. Kod DOO treba posmatrati porez na dobit društva, način isplate zarade ili naknade direktoru, isplatu dobiti vlasniku i doprinose po odgovarajućem osnovu.
Jednostavno poređenje „jedna stopa naspram druge“ može dati pogrešan zaključak. Potrebna je projekcija najmanje nekoliko scenarija: očekivani prihod, priznati rashodi, planirana isplata vlasniku, broj zaposlenih i ulaganja koja ostaju u firmi.
Raspolaganje novcem
Novac DOO pripada društvu. Vlasnik ne bi trebalo da ga koristi kao privatni račun, već isplata mora imati odgovarajući pravni i poreski osnov. To može biti zarada, naknada, povraćaj dokumentovanog troška, zajam pod dozvoljenim uslovima, isplata dobiti ili drugi zakonit osnov.
Preduzetnik ima drugačiji pravni položaj, ali i dalje mora uredno evidentirati poslovne transakcije, poreze i obaveze. Odvajanje poslovnog i privatnog novca ostaje važna poslovna praksa.
Trošak osnivanja i tekuća administracija
APR trenutno navodi naknadu od 2.500 dinara za osnivanje preduzetnika i 8.000 dinara za osnivanje privrednog društva. Kod DOO je elektronsko osnivanje obavezno, dok APR za preduzetnike omogućava i eRegistraciju.
Veća razlika obično nastaje nakon osnivanja. DOO ima formalnije upravljanje, odluke članova, finansijsko izveštavanje i često složeniji obračun isplata vlasniku. Preduzetnik može imati jednostavniji proces, ali ne u svakoj delatnosti i poreskom modelu.
Kada preduzetnik često ima smisla?
- posao pokreće jedno fizičko lice;
- operativni i ugovorni rizik je razumno nizak;
- nema neposrednog plana za više vlasnika ili investitora;
- poreska projekcija pokazuje održiv model;
- poslovanje prolazi procenu testa samostalnosti;
- administrativna jednostavnost je važna.
Kada DOO često ima smisla?
- postoji više osnivača ili plan za nove članove;
- posao nosi veći ugovorni, finansijski ili operativni rizik;
- dobit će se delom zadržavati i reinvestirati;
- partneri ili investitori očekuju formalnu vlasničku strukturu;
- planiran je lakši prenos udela ili prodaja poslovanja;
- brend i poslovanje treba organizovati kao odvojeno pravno lice.
Pitanja za računovođu pre odluke
- Koji poreski modeli su dozvoljeni za moju delatnost?
- Kako izgleda projekcija obaveza u tri realna scenarija prihoda?
- Koliko novca planiram da podižem, a koliko da ostavim u poslovanju?
- Da li imam rizik testa samostalnosti?
- Koje su mesečne i godišnje administrativne obaveze?
- Da li planiram partnera, investitora ili prodaju udela?
- Koje garancije ili osiguranja partneri mogu tražiti bez obzira na formu?
Ne birajte pravnu formu samo za prvu godinu
Promena forme kasnije je moguća, ali zahteva postupak, prenos ugovora i imovine, poresku analizu i operativno vreme. Bolje je razmotriti gde posao treba da bude za dve ili tri godine, a ne samo koliko će koštati prvog meseca.
Za detaljne korake pogledajte vodiče za otvaranje preduzetnika i glavnu stranicu za otvaranje firme u Srbiji.
Zatražite poređenje prema svom poslovnom modelu
MB Finance može pripremiti računovodstvenu i poresku projekciju na osnovu očekivanih prihoda, rashoda, broja vlasnika i plana isplata. Konačnu pravnu procenu posebnih rizika treba uskladiti sa advokatom.
Najčešća pitanja
Da li je DOO uvek sigurniji od preduzetnika?
DOO odvaja pravno lice od članova, ali ne uklanja svaki rizik. Lične garancije, odgovornost za sopstvene radnje i zakonski izuzeci moraju se posebno analizirati.
Da li preduzetnik može kasnije preći u DOO?
Postoje zakonski postupci za nastavak delatnosti u formi privrednog društva, ali prenos ugovora, imovine, zaposlenih i poreskih pozicija treba planirati unapred.
Koja forma plaća manje poreza?
Odgovor zavisi od delatnosti, prihoda, rashoda, doprinosa, poreskog modela i načina isplate vlasniku. Potrebna je individualna projekcija.