Otvaranje firme – sve što trebate znati
Otvaranje firme
Korak po korak vodič za otvaranja firme, nezavisno od pravne forme. Istražite koji sve tipovi firmi se mogu osnovati u Srbiji i tačne operativne korake za registraciju bilo kod oblika privrednog subjekta.
Otvaranje firme – sve što trebate znati
Korak po korak APR otvaranje firme prema formi pravnog subjekta
Na ovoj stranici pronaći ćete detaljan opis procesa otvaranja firme u APR-u, a ono što buduće preduzetnike najviše zanima jeste koje sve vrste firmi se mogu otvoriti.
Shodno tome, krenućemo od opštih tema prema Zakonu o privrednim društvima Republike Srbije, a to su oblici pravnih subjekata za koje se možete odlučiti prilikom procesa otvaranja firme:
Spremni ste za započinjanje otvaranja firme već sad?
Popunjavanjem formulara krećemo u korake osnivanja vaše kompanije.
Otvaranje firme – preduzetnik
Pravna kategorija „preduzetnik“ odnosi se na fizičko lice koje se prijavljuje u Agenciji za privredne registre (APR) s ciljem obavljanja poslovnih aktivnosti, a može imati različite pravne oblike poslovanja.
Osnivanjem preduzetničke radnje (ili firme), lice koje pokreće poslovanje postaje jedini nosilac privredne aktivnosti i odgovoran je za upravljanje poslovanjem sa ciljem ostvarivanja prihoda.
Preduzetnik može biti i nezaposleno i zaposleno lice.
Na primer, zaposleni mogu registrovati preduzetničku radnju dok su u radnom odnosu, te se u tom slučaju nazivaju preduzetnicima iz radnog odnosa.
Prilikom izbora pravne forme preduzetnika, postoje tri osnovna modela, a njihova ključna razlika ogleda se u načinu oporezivanja:
- Paušalni preduzetnik – ima obavezu plaćanja fiksnog iznosa poreza i doprinosa svakog meseca, bez obzira na visinu prihoda. Ovaj model ne zahteva angažovanje knjigovođe jer nije neophodno vođenje poslovnih knjiga.
- Preduzetnik koji plaća porez na ličnu zaradu – preduzetnici u ovoj kategoriji moraju voditi poslovnu evidenciju i obračunavati poreze na osnovu ostvarene zarade na mesečnom nivou.
- Preduzetnik sa samooporezivanjem – podrazumeva obračun poreza i doprinosa na osnovu razlike između prihoda i rashoda. Poslovne knjige vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva, a obavezna je i godišnja poreska prijava. Plaćanje poreza i doprinosa vrši se na mesečnom nivou.
U nastavku, izlistaćemo prednosti i mane osnivanja preduzetničkih radnji:
| Prednosti | Nedostaci |
|---|---|
|
|
Saznajte više kako se vrši osnivanje preduzetnika na isplati lične zarade i otvaranje paušalne firme.
Prednosti
- Jednostavno i brzo osnivanje
- Manji troškovi registracije
- Jednostavnije vođenje poslovnih knjiga
- Jednostavnije gašenje odnosno likvidacija
Nedostaci
- Neograničena lična odgovornost za obaveze preduzeća
(Što znači da vaša lična imovina može biti ugrožena jer
preduzetnik = fizičko lice koje odgovara svojom imovinom).
Otvaranje firmi
Ključne informacije o DOO firmama
Jedna od osnovnih stvari koje treba imati na umu pri registraciji društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) jeste da ga može osnovati jedno ili više fizičkih ili pravnih lica. Bitna karakteristika ovog pravnog oblika jeste da osnivači ne snose odgovornost svojom privatnom imovinom, već isključivo imovinom same firme.
Još jedna važna stavka jeste da svaki osnivač DOO-a poseduje određeni procenat udela u firmi, koji je direktno povezan sa osnovnim kapitalom društva. Ova činjenica može biti presudna pri odlučivanju o iznosu kapitala koji će biti uložen prilikom osnivanja firme.
Osnovni kapital DOO preduzeća formira se sabiranjem svih uloga osnivača, a ti ulozi mogu biti u novčanom ili nenovčanom obliku. Učešće pojedinih osnivača ne mora biti ravnomerno raspoređeno, već može varirati u zavisnosti od toga koliko procenata firme pripada svakom članu.
Primer:
Ako firmu osnivaju tri člana, a ukupni kapital iznosi 1000 dinara, može se desiti da dvojica ulože po 300 dinara i steknu po 30% vlasništva, dok treći član uloži 400 dinara i time dobije 40% udela u kompaniji.
Jedna od glavnih prednosti osnivanja DOO firme jeste ta što osnivači snose odgovornost samo do visine svog uloga. Drugim rečima, u slučaju finansijskih problema, članovi DOO-a ne rizikuju sopstvenu imovinu – njihov gubitak je ograničen na iznos koji su uneli u firmu.
Iako ovaj pravni oblik pruža visok nivo sigurnosti osnivačima, on takođe nosi i specifične poreske obaveze, koje su u mnogim slučajevima znatno veće u odnosu na poreske troškove preduzetnika. O tim obavezama ćemo detaljnije govoriti u posebnom tekstu.
U nastavku, izlistaćemo prednosti i mane osnivanja DOO firmi u odnosu na druge pravne forme:
| Prednosti | Nedostaci |
|---|---|
|
|
Saznajte više informavija vezanih za otvaranje DOO firme.
Prednosti
- Ograničena odgovornost osnivača (samo do visine uloga)
- Mogućnost više osnivača
- Mogućnost prodaje udela
- Lakše privlačenje investitora
- Potpuna sigurnost lične imovine osnivača
Nedostaci
- Viši troškovi osnivanja
- Obaveza vođenja poslovnih knjiga
- Složenija administracija
- Kompleksan proces likvidacije
- Veće poreske obaveze
Pravni subjekt
Osnivanje ortačkog društva
Ortačko društvo je pravni oblik poslovanja koji osnivaju najmanje dva člana (ortaka), pri čemu svaki ortak neograničeno i solidarno snosi odgovornost za obaveze firme celokupnom svojom imovinom.
Ukoliko ortačko društvo preuzima obaveze u poslovanju s trećim licima, odgovornost za te obaveze ne snosi samo sama firma, već i svi njeni članovi lično. Svaki ortak garantuje svojom privatnom imovinom za sve dugove i obaveze društva.
U nastavku ćemo predstaviti ključne prednosti i nedostatke ovog oblika poslovanja.
| Prednosti | Nedostaci |
|---|---|
|
|
Prednosti
- Deljenje odgovornosti i resursa između više ortaka
- Zajedničko donošenje odluka
Nedostaci
- Solidarno neograničena odgovornost ortaka za obaveze društva, mogućnost konflikta među ortacima
Pravni subjekt
Osnivanje komanditnog društva
Komanditno društvo je oblik poslovnog subjekta koji mora imati najmanje dva člana. Među njima, najmanje jedan član (komplementar) snosi neograničenu i solidarnu odgovornost za obaveze firme, dok drugi član (komanditor) odgovara samo do iznosa svog neuplaćenog ili neunetog kapitala.
Osnivanje komanditnog društva ima za cilj obavljanje određene poslovne aktivnosti pod zajedničkim nazivom, sa glavnim fokusom na ostvarivanje prihoda.
Važno je napomenuti da komanditno društvo odgovara za svoje dugove i obaveze celokupnom svojom imovinom.
U nastavku ćemo predstaviti ključne prednosti i nedostatke ovog oblika poslovanja.
| Prednosti | Nedostaci |
|---|---|
|
|
Prednosti
- Podela na komplementare sa neograničenom odgovornošću i komanditore sa ograničenom odgovornošću
- Mogućnost privlačenja kapitala bez deljenja kontrole
Nedostaci
- Složeniji pravni okvir
- Mogućnost konflikata između komplementara i komanditora
Pravni subjekt
Osnivanje akcionarskog društva
Akcionarsko društvo je pravni oblik preduzeća u kojem je osnovni kapital unapred određen i raspodeljen u akcije određene nominalne vrednosti. Ukupna vrednost kapitala društva dobija se zbrajanjem vrednosti svih emitovanih akcija. Ovaj kapital je fiksan, ustanovljen prilikom osnivanja i ne menja se tokom poslovanja, dok akcije predstavljaju pojedinačne delove tog kapitala.
Vlasnici akcija, odnosno akcionari, imaju određena prava u skladu sa svojim udelima u društvu. Ta prava mogu uključivati: pravo na isplatu dividendi, pravo glasa pri donošenju odluka o upravljanju društvom, kao i pravo na deo imovine u slučaju likvidacije preduzeća.
U nastavku ćemo navesti ključne prednosti i nedostatke akcionarskog društva.
| Prednosti | Nedostaci |
|---|---|
|
|
Prednosti
- Mogućnost prikupljanja kapitala emitovanjem akcija
- Ograničena odgovornost akcionara
- Profesionalno upravljanje
Nedostaci
- Veći troškovi osnivanja i administracije
- Strožiji zakonski i regulatorni zahtevi
Ostale informacije
Osnivanje ogranka firme
Postoje dodatne podvrste pravnih formi za osnivanje firme (ukoliko imate već postojeće pravno lice u zemlji ili inostranstvu), a to su:
Ogranak domaćeg pravnog lica
Ogranak domaćeg pravnog lica predstavlja posebnu organizacionu jedinicu registrovanu u okviru domaćeg privrednog društva, koja posluje na teritoriji Srbije. Ova jedinica omogućava firmi da proširi poslovne aktivnosti i delatnosti na različite lokacije, a može funkcionisati i u drugim gradovima, nezavisno od sedišta matične firme.
Iako ogranak nema status samostalnog pravnog lica, on posluje u ime i za račun matičnog preduzeća. Prema Zakonu o privrednim društvima, osnivanje ogranka može se sprovesti donošenjem odluke od strane skupštine, ortaka ili komplementara, osim ako osnivački akt ili statut firme ne nalaže drugačije. Registracija ogranka zahteva podnošenje odgovarajuće dokumentacije i prijave u Agenciji za privredne registre (APR).
Ogranak stranog pravnog lica
Ogranak stranog pravnog lica je organizaciona jedinica stranog preduzeća koja posluje na teritoriji Republike Srbije. Ova poslovna jedinica omogućava stranoj kompaniji da sprovodi svoje poslovne aktivnosti i operacije u zemlji.
Budući da nema status pravnog lica, ogranak posluje izvan sedišta matične firme i može biti prisutan u jednom ili više gradova. Za upravljanje ogrankom potrebno je imenovati zakonskog zastupnika, ali taj pojedinac ne mora nužno biti isti kao zastupnik matične kompanije.
Ogranak deluje u ime i za račun osnivača, a strana kompanija snosi odgovornost za njegove poslovne obaveze. Kada je reč o poreskom tretmanu, ogranak stranog pravnog lica u Srbiji se smatra rezidentnim subjektom.
Predstavništvo stranog pravnog lica
Predstavništvo stranog privrednog društva je posebna organizaciona jedinica koja ima ulogu u pripremi poslovnih aktivnosti i sklapanju pravnih ugovora za matično društvo.
Za razliku od ogranka, predstavništvo nema pravo da obavlja redovne poslovne aktivnosti matične firme, što znači da ne može prodavati robu ili pružati usluge na domaćem tržištu. Njegove ovlašćenja su ograničena na aktivnosti vezane za administraciju, marketing, istraživanje tržišta i pregovore koji su u vezi s poslovanjem osnivačke firme.
Odabir tipa firme prilikom osnivanja kompanije
Koju firmu otvoriti i kako znati koji tip firme da je pravi za moj biznis?
Kada razmišljate koju firmu otvoriti i na koji način započeti vaš biznis, razmislite o sledećim faktorima:
1. Vrsta delatnosti
Pre nego što pokrenete firmu, važno je jasno definisati čime ćete se baviti. Određene pravne forme bolje odgovaraju specifičnim delatnostima, dok neke opcije možda nisu dostupne za određene vrste poslova.
Na primer, zanatlije najčešće posluju kao preduzetnici paušalci, dok se maloprodajne radnje ne mogu registrovati pod tim režimom i obavezne su da vode poslovne knjige. Zato je ključno da pre registracije firme odredite odgovarajuću šifru delatnosti.
2. Obim poslovanja
Ako planirate malo ili srednje preduzeće, opcije poput preduzetnika ili DOO-a mogu biti adekvatan izbor. Međutim, ukoliko su u pitanju veliki poslovni poduhvati koji zahtevaju značajan kapital, možda bi trebalo razmotriti osnivanje akcionarskog društva. Dobro informisanje o pravnim mogućnostima je od presudne važnosti.
3. Broj osnivača
Broj vlasnika firme može uticati na izbor pravne forme. Ako firmu osniva više partnera, ortačko ili komanditno društvo mogu biti odgovarajuća rešenja. U slučaju kada postoji samo jedan osnivač, preduzetnik ili DOO su najčešći izbori.
4. Odgovornost i rizik
Ukoliko želite da ograničite svoju ličnu odgovornost, DOO ili akcionarsko društvo su bolji izbori, jer omogućavaju da odgovarate samo do visine unetog kapitala. S druge strane, preduzetnici i ortačka društva podrazumevaju ličnu odgovornost za poslovne obaveze.
5. Administrativni zahtevi
Važno je proceniti koliko vremena i resursa možete posvetiti administraciji firme. Preduzetnici imaju jednostavnije birokratske procedure, dok su DOO i akcionarska društva u obavezi da vode poslovne knjige i podnose godišnje finansijske izveštaje.
6. Finansijska održivost biznisa
Bez obzira da li prvi put ulazite u preduzetničke vode ili imate dugogodišnje iskustvo, ekonomska analiza vašeg budućeg poslovanja ključni je korak pre pokretanja firme.
Izrada biznis plana i finansijskih projekcija može zvučati kao formalnost, ali je presudna za dugoročnu stabilnost i razvoj preduzeća.
Neke od osnovnih stavki koje treba analizirati su:
– Prihodi i tržišni potencijal
– Kapacitet proizvodnje
– Potrebna radna snaga
– Struktura troškova
– Zalihe i obrtna sredstva
– Dobavljači i izvori finansiranja
– Mogućnosti za investicije i razvoj
– Marketinška strategija
7. Mogućnosti rasta i širenja
Razmislite o dugoročnim planovima i potencijalnoj ekspanziji poslovanja. Neke pravne forme nude više fleksibilnosti kada je u pitanju proširenje delatnosti, privlačenje investicija i međunarodno poslovanje.
Tehnički koraci od početka do kraja otvaranja firme
Kako otvoriti firmu u Srbiji – koraci i potrebna dokumentacija za otvaranje firme
Kada prvi put pokrećete biznis, verovatno se pitate šta je sve potrebno da tehnički ispunite kako biste uspešno registrovali firmu. U nastavku vam donosimo konkretne korake koji će vam pomoći da bez problema prođete kroz proces osnivanja:
Izrada osnivačkog akta za otvaranje pravnog lica
Prilikom otvaranja firme, neophodno je kreirati osnivački akt, koji definiše ključne informacije o firmi. U zavisnosti od broja osnivača, postoje dva tipa osnivačkog akta:
- Osnivački akt za jednočlano društvoAko firmu osniva jedan osnivač, izrađuje se Odluka o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću. Ova odluka sadrži sve bitne podatke o firmi i njenom osnivaču.
- Osnivački akt za višečlano društvoUkoliko DOO osniva više članova, izrađuje se Ugovor o osnivanju društva s ograničenom odgovornošu. Ovaj ugovor reguliše međusobne odnose osnivača, njihove obaveze, prava i udele u firmi.
Overa osnivačkog akta
Nakon što se utvrdi finalni oblik osnivačkog akta, sledeći korak je overa istog. Sam proces overe osnivačkog akta se radi elektronski, digitalnim potpisom i on sada zamenjuje notarizaciju dokumenata koja je bila aktivna ranije, pre 2023. godine.
Uplata osnivačkog kapitala pre podnošenja registracione prijave otvaranja firme
U pojedinim slučajevima, osnivači kompanije žele da pre same registracije firme (naročito ako je u pitanju DOO) izvrše uplatu osnivačkog kapitala. Za ovaj korak potrebno je da u banci otvorite depozitni račun firme u osnivanju. Na ovaj račun će privremeno biti uplaćena sredstva namenjena kao osnovni kapital firme.
Registracija firmi u APR-u
Nakon što osnivački akt bude overen, sledeći korak u procesu osnivanja firme je njena registracija u Agenciji za privredne registre (APR). Ovaj proces je takođe potpuno elektronski i podnosi se na portalu APR-a.
Dobijanje rešenja o osnivanju firme
Ako je vaša prijava uspešno obrađena, APR donosi Rešenje o osnivanju firme.
Način preuzimanja rešenja:
– Lično preuzimanje u APR-u
– Dostava na adresu (ako ste to naveli u prijavi)
Šta dalje?
Nakon dobijanja Rešenja, sledeći koraci uključuju:
- Otvaranje poslovnog računa u banci
- Prijava u Poresku upravu
- Aktivacija firme za rad
Koraci nakon otvaranja firme
Koji su obavezni koraci nakon otvaranja firme?
Nakon što je završen proces osnivanje firme, potrebno je da ispratite par obaveznih koraka kako biste bili u potpunosti spremni zadalji razvoj poslovanja.
Kada je osnivanje preduzeća gotovo, potrebno je da otvorite tekući račun u poslovnoj banci. Ugovor o otvaranju i vođenju poslovnog računa u banci zaključuje direktor lično.
Prijava Poreskoj upravi
- Rok: 15 dana od registracije
- Predaja poreske prijave putem ePorezi
- Kašnjenje može dovesti do kazne ili gubitka PIB-a!**
Verifikacija stvarnih vlasnika
- Obavezno za DOO firme
- Rok: 15 dana od registracije
Završni savet
Nakon što prođete sve ove korake, vaša firma je spremna za rad!
| Ko je u obavezi? | Ko je nije u obavezi? |
|---|---|
|
|
Ko je u obavezi?
- privredna društva,
- društva u likvidaciji,
- zadruge,
- ogranci stranih privrednih društava,
- poslovna udruženja,
- udruženja i savezi udruženja,
- fondacije i zadužbine,
- ustanove,
- strana predstavništva privrednih društava, udruženja, zadužbina i fondacija.
Ko je nije u obavezi?
- preduzetnici,
- javna akcionarska društva,
- privredna društva u stečaju,
- privredna društva u prinudnoj likvidaciji,
- društva i ustanove u kojima je Republika Srbija, aut. pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član, odnosno osnivač,
- političke stranke,
- sindikati,
- sportske organizacije i udruženja,
- crkve i verske zajednice.
Elektronsko otvaranje firme
Od početka 2018. godine, agencija za privredne registre je uvela mogućnost elektronske registracije preduzetnika, a od 2023. godine registracija firmi je jedino moguća elektronski.
Nova mogućnost ubrzava registraciju preduzetnika i donekle smanjuje troškove osnivanja preduzetničke radnje.
Kako biste izvršili e-otvaranje firme, potrebno je da posedujete kvalifikovani elektronski sertifikat.
Takođe je omogućeno plaćanje putem komercijalnih platnih kartica Master ili VISA.
Elektronsko rešenje o registraciji novog preduzetnika, potpisano kvalifikovanim elektronskim potpisom registratora, koje je snabdeveno vremenskim žigom, Agencija šalje na registrovani e-mail podnosioca prijave i registrovanog preduzetnika, ako se radi o različitim licima.
Da biste se elektronski registrovali kao preduzetnika, potrebno je da kreirate korisnički nalog u Sistemu za centralizovano prijavljivanje korisnika Agencije za privredne registre.
Nakon kreiranja naloga, pristupate portalu na kojem se nalazi elektronska prijava.
Kako odabrati pravog knjigovođu za pomoć pri otvaranju firme i vođenje nakon otvaranja?
Otvaranje firme je proces koji se sastoji iz dosta koraka, pa ukoliko nemate dovoljno vremena, dopustite da vam pomognemo i vodimo vas kroz ovu proceduru, kao i pružimo poresko savetovanje, kao i kada su u pitanju subvencije za otvaranje firme. Radimo sa klijentima kako u Beogradu i Novom Sadu, tako i u celoj Srbiji.
Kada završite sa otvaranjem firme, koji je samo prvi korak u vašem poslovanju, važno je pronaći pravog partnera koji će brinuti o finansijama i računovodstvu vaše firme.
Uz puno opcija koje postoje na tržištu, izbor prave knjigovodstvene agencije može biti izazovan. Mi smo tu da vam pomognemo da pronađete najbolje rešenje za vaš biznis – popunite upit i zakažite sastanak!
Najčešća pitanja za otvaranje firme
Osnivanje preduzeća ne podrazumeva samo plaćanje državnih taksi, već i dobro razumevanje propisa, procedura i ulaganje vremena.
Za otvaranje firme cena uključuje troškove administrativnih taksi koji su relativno niski – svega nekoliko hiljada dinara. Međutim, ukupan izdatak može biti znatno veći, zavisno od dodatnih potreba, poput pravnih i knjigovodstvenih usluga i poslovnog prostora.
Ukupna cena varira u zavisnosti od tipa firme. Recimo da okvirno otvaranje preduzetničke forme košta oko 1.500 RSD, dok je za DOO potrebno oko 6.000 RSD (uključujući takse i izradu osnivačkog akta). Ako angažujete knjigovođu ili agenciju, očekujte dodatne troškove.
Trajanje procedure za otvaranje firme u Srbiji zavisi od pravne forme koju izaberete, kao i spremnosti dokumentacije. Tehnički, APR Registracija firme traje oko 5 radnih dana od trenutka podnošenja prijave, a nekad i do 15 radnih dana kod složenijih oblika privrednog subjekta ili ako su osnivači firme nerezidenti.
Da li je zakonski obavezan početni kapital za otvaranje firme zavisi od pravne forme. Dok kod preduzetnika nije potreban, kod DOO postoji propisan minimalni kapital od 100 RSD, ali to ne znači da firma može realno da posluje bez dodatnih sredstava.
Najčešće dileme pri otvaranju firme odnose se na izbor pravne forme. Preduzetnik (PR) je jednostavniji za vođenje i ima niže troškove, dok Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) pruža bolju zaštitu lične imovine i profesionalniji imidž. Pravi izbor zavisi od prirode posla i planirane dobiti.
Ako tek započinjete posao i želite najniže troškove, a planirate i manje prihode i bavite se uslužnom delatnošću, pravi izbor bi bio PR gde je poslovanje jednostavnije i ima manje administracije.
DOO je bolji izbor za veće prihode i rast, poslovanje sa većim firmama i ograničenu odgovornost.
Obaveza poslovnog prostora zavisi od delatnosti i pravne forme. Dok za neke delatnosti koje su vezane za usluge, kao što su IT, online poslovanje ili slično nije obavezan, za druge kao što su proizvodnja, ugostiteljstvo i trgovina na malo.
Ono što važi za sve jeste da pri registraciji morate imati adresu sedišta firme. o može biti vaša kućna adresa, kancelarija ili virtuelna adresa koju obezbeđuju određene firme.
Mesečni troškovi takođe zavise od pravne forme. Dok preduzetnici plaćaju paušalni porez (ako su u tom sistemu), DOO mora da vodi knjige i plaća porez na dobit, doprinose za direktora i druge obaveze.
Možete biti u radnom odnosu i istovremeno vlasnik firme. U tom slučaju ne morate plaćati dodatne doprinose (ako ste preduzetnik), dok DOO vlasnici plaćaju doprinose samo ako su zaposleni u sopstvenoj firmi.
Šifra delatnosti treba da odgovara glavnoj aktivnosti firme. Šifru delatnosti birate prema onome čime ćete se stvarno baviti u praksi, a ne prema dugoročnim planovima.
Najbolje je izabrati širu šifru koja obuhvata većinu aktivnosti, kako biste imali fleksibilnost u poslovanju.
Vodite računa da pojedine šifre nose dodatne uslove, dozvole ili inspekcije, pa se preporučuje da konsultujete sa knjigovođom kako biste izabrali pravu šifru i izbegli kasnije komplikacije.
PDV, odnosno porez na dodatu vrednost, je univerzalni potrošački porez koji se primenjuje na sav promet, osim prometa koji je zakonski oslobođen od plaćanja PDV-a i prometa na koji se PDV ne primenjuje, u skladu sa Zakonom.
PDV se obračunava na sve prihode od prodaje proizvoda i usluga tokom poslovanja. Takođe, PDV se plaća i pri uvozu robe u Republiku Srbiju.
PDV obveznik postaje svako pravno lice ili preduzetnik koji se samostalno odluči za ulazak u PDV sistem ili to mora učiniti po Zakonu, kada njegov prihod premaši 8 miliona dinara domaćeg prometa (promet između pravnih lica u Srbiji) u poslednjih 12 meseci (što se ne odnosi na promet ka inostranstvu).
U prevodu, firme koje u prethodnih 12 meseci nisu ostvarile prihod veći od 8 miliona dinara nisu dužne da se registruju kao PDV obveznici ili firme koje su ostvarile prihod veći od 8 miliona, ali sve ka inostranstvu, nisu takođe u obavezi ulaska u sistem PDV-a.
Prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost, postoje dve različite stope PDV-a:
| Standardna stopa PDV-a od 20% | Snižena stopa PDV-a od 10% |
| Standardna stopa od 20% se primenjuje na oporezivi promet robe, pružanje usluga i uvoz proizvoda. To znači da većina proizvoda i usluga potpada pod ovu kategoriju i podleže ovoj stopi PDV-a. | Snižena stopa od 10% primenjuje se na određene proizvode i usluge koje nisu oslobođene PDV-a, kao što su neki osnovni prehrambeni proizvodi, lekovi i medicinska oprema. Ova povoljnija stopa omogućava smanjenje ukupnog poreza na osnovne i neophodne artikle, što olakšava njihovu pristupačnost za potrošače. |
Svaki promet koji ne spada pod izuzetke definisane zakonom se oporezuje prema ovim stopama, čime se obezbeđuje pravedan i jasan sistem oporezivanja.
Navešćemo primer firme koja se bavi prodajom teniskih loptica:
Tokom jednog meseca, firma je kupila loptice za 600.000 dinara, uključujući PDV od 100.000 dinara. Do kraja meseca, sve loptice su prodate za 840.000 dinara, što uključuje PDV. Bez PDV-a, osnovica za prodaju iznosi 700.000 dinara, a PDV na prodaju iznosi 140.000 dinara.
Na kraju meseca, firma treba da plati PDV od 40.000 dinara, što je razlika između PDV-a plaćenog prilikom nabavke i PDV-a naplaćenog od kupaca. U ovom primeru, pretpostavljamo da je firma imala pravo na povrat PDV-a na osnovu faktura koje je dobila od dobavljača.
Ako želite da osnivanje firme prepustite profesionalcima, jednostavno kliknite na dugme ispod i pošaljite zahtev prema vrsti pravnog lica koje osnivate. Popunite formular ispod i krenimo u proces otvaranja vaše nove kompanije.
Neretko se budući preduzetnici odlučuju da sam proces otvaranja firme urade samostalno, što je potpuno razumljivo, jer su troškovi na početku biznisa jedan veoma bitan faktor za sam opstanak na tržištu.
U tom procesu, mnogi uspeju da otvore firmu, dok određeni broj budućih preduzetnika “završi u jednom začaranom krugu u kojem uvek nedostaje još jedan papir”. Najveća razlika je u tome što samostalni proces često duže traje nego kada se vrši otvaranje firme preko agencije, dok kod angažovanja agencije imate dodatni trošak.
Suštinski, proces otvaranja firme se ne razlikuje i potpuno je svejedno da li osnivate firmu u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu.
Jedina operativna razlika je ta što se dopune ili izmene podataka moraju raditi fizičkim putem, dostavljanjem lokalnom APR-u i samim tim je poželjno da agencija za otvaranje firme bude i prisutna lokalno. Iz tog razloga MB Finance ima i lokalne kancelarije na teritoriji Beograda, Novog Sada i Niša, kako bi se i proces izmena/dopuna mogao vršiti nesmetano.
Želite ipak da otvaranje firme prepustite drugom?
Popunite formular ispod i krenimo u proces otvaranja vaše nove kompanije: