Otvaranje firme – sve što trebate znati

Otvaranje firme

Korak po korak vodič za otvaranja firme, nezavisno od pravne forme. Istražite koji sve tipovi firmi se mogu osnovati u Srbiji i tačne operativne korake kako ih osnovati.

Otvaranje firme – sve što trebate znati

Korak po korak postupak za otvaranje firme

Na ovoj stranici pronaćićete detaljan opis procesa otvaranja firme tako da ćete na kraju biti osposobljeni da i sami otvorite firmu bez ičije pomoći.

Ono što buduće preduzetnike najviše zanima je to koje sve vrste firmi se mogu otvoriti.

Shodno tome, krenućemo od opštih tema prema Zakonu o privrednim društvima Republike Srbije, a to su oblici pravnih subjekata za koje se možete odlučiti prilikom procesa otvaranja firme:

Kliknite na željenu sekciju ispod i bićete automatski preusmereni na deo teksta koji je bitan za osnivanje vašeg tipa firme:

Otvaranje preduzetničke agencije (postoje podtipovi preduzetnika o čemu ćemo detaljnije u nastavku),
Otvaranje DOO firme,
Osnivanje ortačkog društva,
Osnivanje komanditnog društva,
Osnivanje akcionarskog društva.

Spremni ste za započinjanje otvaranja firme već sad?

Popunjavanjem formulara krećemo u korake osnivanja vaše kompanije.

Otvaranje firmi

Otvaranje preduzetničkih agencija

Preduzetništvo i različiti pravni oblici poslovanja

Pravna kategorija „preduzetnik“ odnosi se na fizičko lice koje se prijavljuje u Agenciji za privredne registre (APR) s ciljem obavljanja poslovnih aktivnosti.

Osnivanjem preduzetničke radnje (ili firme), lice koje pokreće poslovanje postaje jedini nosilac privredne aktivnosti i odgovoran je za upravljanje poslovanjem sa ciljem ostvarivanja prihoda.

Preduzetnik može biti i nezaposleno i zaposleno lice.

Na primer, zaposleni mogu registrovati preduzetničku radnju dok su u radnom odnosu, te se u tom slučaju nazivaju preduzetnicima iz radnog odnosa.

Prilikom izbora pravne forme preduzetnika, postoje tri osnovna modela, a njihova ključna razlika ogleda se u načinu oporezivanja:

Paušalni preduzetnik

Preduzetnici koji se odluče za paušalni model imaju obavezu plaćanja fiksnog iznosa poreza i doprinosa svakog meseca, bez obzira na visinu prihoda. Ovaj model ne zahteva angažovanje knjigovođe jer nije neophodno vođenje poslovnih knjiga.

Preduzetnik koji plaća porez na ličnu zaradu

Za razliku od paušalaca, preduzetnici u ovoj kategoriji moraju voditi poslovnu evidenciju i obračunavati poreze na osnovu ostvarene zarade.

Preduzetnik sa samooporezivanjem

Ova opcija podrazumeva obračun poreza i doprinosa na osnovu razlike između prihoda i rashoda. Poslovne knjige vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva, a obavezna je i godišnja poreska prijava.

Plaćanje poreza i doprinosa za preduzetnike sa samooporezivanjem vrši se na isti način kao kod preduzetnika na ličnoj zaradi – mesečno.

U nastavku, izlistaćemo prednosti i mane osnivanja preduzetničkih radnji:

Prednosti	Nedostaci
Jednostavno i brzo osnivanje Manji troškovi registracije Jednostavnije vođenje poslovnih knjiga Jednostavnije gašenje odnosno likvidacija	Neograničena lična odgovornost za obaveze preduzeća (Što znači da vaša lična imovina može biti ugrožena jer preduzetnik = fizičko lice koje odgovara svojom imovinom).

Koji su koraci osnivanja preduzetničke agencije?

Korak 1: Registracija preduzetničke radnje kod Agencije za privredne registre

Kada se odlučite za započinjanje novog biznisa i osnivanje odnosno otvaranje preduzetničke radnje, prvi korak je sama registracija preduzetničke radnje kod APR-a.

UPDATE: kao i kod procesa otvaranja DOO firme, od sredine 2023-te godine, ovaj korak je u potpunosti elektronski i za proces osnivanja preduzetničke radnje i ne može se vršiti više u papirnom obliku. Ukoliko želite samostalno da uradite osnivanje firme, neophodno je da posedujete adekvatan kvalifikovani potpis, da imate registrovan profil na APR-u, da posedujete adekvatne drajvere, čitače ličnih karata, Adobe paket i tehničko znanje.

Korak 1a: popunjavanje registracione prijave za osnivanje preduzetničke radnje

Registracionu prijavu za osnivanje preduzetničke radnje , odnosno za osnivanje paušalne agencije, možete preuzeti sa sajta APR i popuniti je u elektronskom formatu. Tako popunjenu Registracionu prijavu kako za osnivanje preduzetničke radnje ili paušalne agencije možete odštampati i priložiti uz potrebnu dokumentaciju.
Bitna napomena je da je neophodno da se prilikom popunjavanja registracione prijave opredelite da li ćete biti preduzetnik koji vodi knjige (lična zarada) ili preduzetnik paušalac jer če ovaj korak odlučiti vaše dalji poreski status.

UPDATE: od 2023-te godine, ovaj korak je u potpunosti elektronski i ne može se vršiti više u papirnom obliku. Popunjavanje registracione prijave za otvaranje firme sada se vrši direktno na portalu APR-a.

Korak 2: predaja prijave i odlučivanje registratora po prijavi

Prijava se predaje tek nakon što pribavite svu potrebnu dokumentaciju za otvaranje preduzetničke radnje tj paušalne agencije.Sve što treba da uradite je da predate prijavu Agenciji za privredne registre i za razliku od procesa osnivanja DOO firme, ovde vam nije potreban osnivački akt.

UPDATE: od 2023-te godine, ovaj korak je u potpunosti elektronski i ne može se vršiti više u papirnom obliku.

Korak 2a: žalba na odluku registatora

U slučaju da niste zadovoljni odlukom Registratora, možete podneti žalbu koja obavezno sadrži: broj i datum odluke koja se žalbom pobija, razlozi pobijanja, identifikacioni podaci o podnosiocu žalbe i potpis podnosioca žalbe. Žalba se podnosi ministru nadležnom za položaj privrednih društava i drugih oblika poslovanja, preko Agencije za privredne registre, u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke.

Korak 3: dobijanje rešenja o otvaranju (osnivanju) preduzetnka tj paušalca

Kada APR pozitivno odluči po Vašoj prijavi, doneće Rešenje kojim se prijava usvaja otvaranje preduzetničke radnje odnosno paušalne agencije, i dostaviće Vam to Rešenje na način koji ste naveli u Registracionoj prijavi. Ukoliko ste naveli da želite da odluke Registratora preuzmete lično, idite u APR i preuzmite Rešenje.

Korak 3a: dobijanje izvoda iz registra privrednih subjekata

U toku poslovanja, može Vam se desiti da Vam je potreban izvod iz APR o registraciji preduzetnika tj. paušalca. Neki put je to potrebno da biste dokazali da u momentu izdavanja izvoda poslujete kao društvo ograničene odgovornosti.

Korak 4: otvaranje tekućeg računa

Nakon navedenih procesa, kao i kod osnivanja DOO, potrebno je otvoriti tekući račun u banci. Proces otvaranja računa je u potpunosi isti kao i kod osnivanja DOO.

Korak 5: poreska uprava i lokalna uprava javnih prihoda

Kao i u koraku 4, nakon što ste završili registracionu prijavu i otvaranje tekućeg računa, sledeći korak je da svu dokumentaciju odnesete knjigovodstvenoj agenciji koja će na dalje izvršiti umesto Vas prijavu poreskoj i lokalnoj upravi.

Korak 6: (opciono): izrada pečata

Izrada pečata za preduzetnika tj. paušalca je takođe, kao i u slučaju osnivanja DOO, opcija koju možete, a ne morate iskoristiti.

Prednosti

Jednostavno i brzo osnivanje
Manji troškovi registracije
Jednostavnije vođenje poslovnih knjiga
Jednostavnije gašenje odnosno likvidacija

Nedostaci

Neograničena lična odgovornost za obaveze preduzeća (Što znači da vaša lična imovina može biti ugrožena jer preduzetnik = fizičko lice koje odgovara svojom imovinom).

Otvaranje firmi

Otvaranje DOO firmi

Ključne informacije o osnivanju DOO firme

Jedna od osnovnih stvari koje treba imati na umu pri registraciji društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) jeste da ga može osnovati jedno ili više fizičkih ili pravnih lica. Bitna karakteristika ovog pravnog oblika jeste da osnivači ne snose odgovornost svojom privatnom imovinom, već isključivo imovinom same firme.

Još jedna važna stavka jeste da svaki osnivač DOO-a poseduje određeni procenat udela u firmi, koji je direktno povezan sa osnovnim kapitalom društva. Ova činjenica može biti presudna pri odlučivanju o iznosu kapitala koji će biti uložen prilikom osnivanja firme.

Osnovni kapital DOO preduzeća formira se sabiranjem svih uloga osnivača, a ti ulozi mogu biti u novčanom ili nenovčanom obliku.

Učešće pojedinih osnivača ne mora biti ravnomerno raspoređeno, već može varirati u zavisnosti od toga koliko procenata firme pripada svakom članu.

Primer:

Ako firmu osnivaju tri člana, a ukupni kapital iznosi 1000 dinara, može se desiti da dvojica ulože po 300 dinara i steknu po 30% vlasništva, dok treći član uloži 400 dinara i time dobije 40% udela u kompaniji.

Jedna od glavnih prednosti osnivanja DOO firme jeste ta što osnivači snose odgovornost samo do visine svog uloga. Drugim rečima, u slučaju finansijskih problema, članovi DOO-a ne rizikuju sopstvenu imovinu – njihov gubitak je ograničen na iznos koji su uneli u firmu.

Iako ovaj pravni oblik pruža visok nivo sigurnosti osnivačima, on takođe nosi i specifične poreske obaveze, koje su u mnogim slučajevima znatno veće u odnosu na poreske troškove preduzetnika. O tim obavezama ćemo detaljnije govoriti u posebnom tekstu.

Koliko traje proces registracije firme?

Tehnički, postupak osnivanja firme traje oko 5 radnih dana od trenutka podnošenja prijave Agenciji za privredne registre (APR). Međutim, u praksi može potrajati duže, naročito ako su osnivači firme nerezidenti.

Za više informacija o osnivanju firme od strane stranih državljana, kliknite ovde.

Šta je potrebno za osnivanje DOO firme?

Ako je nakon analize vašeg budućeg poslovanja zaključeno da je osnivanje DOO najbolja opcija, potrebno je da pripremite sledeće korake pre same registracije firme:

✅ Kvalifikovani elektronski sertifikat (digitalni potpis)

Ovaj sertifikat omogućava sigurno elektronsko potpisivanje dokumenata, potvrđivanje identiteta i zaštitu podataka. Izdaju ga ovlašćene institucije, kao što su:

Pošta Srbije
Privredna komora Srbije
MUP
Halcom
E-smart System

✅ Važeća lična karta

Firma se može registrovati samo sa važećom ličnom kartom izdatom na teritoriji Srbije.

✅ Naziv firme

Naziv mora biti jedinstven i ne sme imati preveliku podudarnost sa već registrovanim firmama. APR proverava dostupnost naziva prilikom registracije.

✅ Adresa (sedište) firme

Sedište firme mora biti na teritoriji Srbije, a osnivač mora imati pravo da koristi taj prostor (vlasništvo, zakup ili pravo na besplatno korišćenje).

✅ Email i broj telefona

Kontakt podaci koji mogu biti korišćeni za komunikaciju sa Poreskom upravom i koji će biti vidljivi u APR-u (opciono).

✅ Stepen obrazovanja i status osnivača

Stepen obrazovanja: Navodi se prilikom osnivanja (npr. 6.2 – specijalističke strukovne studije).
Status osnivača: Pokazuje da li je osnivač već zaposlen u drugoj firmi ili ne.

U nastavku, izlistaćemo prednosti i mane osnivanja DOO firmi:

Prednosti	Nedostaci
Ograničena odgovornost osnivača (samo do visine uloga) Mogućnost više osnivača Mogućnost prodaje udela Lakše privlačenje investitora Potpuna sigurnost lične imovine osnivača	Viši troškovi osnivanja Obaveza vođenja poslovnih knjiga Složenija administracija Kompleksan proces likvidacije Veće poreske obaveze

Prednosti

Ograničena odgovornost osnivača (samo do visine uloga)
Mogućnost više osnivača
Mogućnost prodaje udela
Lakše privlačenje investitora
Potpuna sigurnost lične imovine osnivača

Nedostaci

Viši troškovi osnivanja
Obaveza vođenja poslovnih knjiga
Složenija administracija
Kompleksan proces likvidacije
Veće poreske obaveze

Pravni subjekt

Osvaninje ortačkog društva

Ortačko društvo – osnovne karakteristike

Ortačko društvo je pravni oblik poslovanja koji osnivaju najmanje dva člana (ortaka), pri čemu svaki ortak neograničeno i solidarno snosi odgovornost za obaveze firme celokupnom svojom imovinom.

Šta to praktično znači?

Ukoliko ortačko društvo preuzima obaveze u poslovanju s trećim licima, odgovornost za te obaveze ne snosi samo sama firma, već i svi njeni članovi lično. Svaki ortak garantuje svojom privatnom imovinom za sve dugove i obaveze društva.

U nastavku ćemo predstaviti ključne prednosti i nedostatke ovog oblika poslovanja.

Prednosti	Nedostaci
Deljenje odgovornosti i resursa između više ortaka Zajedničko donošenje odluka	Solidarno neograničena odgovornost ortaka za obaveze društva, mogućnost konflikta među ortacima

Prednosti

Deljenje odgovornosti i resursa između više ortaka
Zajedničko donošenje odluka

Nedostaci

Solidarno neograničena odgovornost ortaka za obaveze društva, mogućnost konflikta među ortacima

Pravni subjekt

Osnivanje komanditnog društva

Komanditno društvo – osnovne karakteristike

Komanditno društvo je oblik poslovnog subjekta koji mora imati najmanje dva člana. Među njima, najmanje jedan član (komplementar) snosi neograničenu i solidarnu odgovornost za obaveze firme, dok drugi član (komanditor) odgovara samo do iznosa svog neuplaćenog ili neunetog kapitala.

Osnivanje komanditnog društva ima za cilj obavljanje određene poslovne aktivnosti pod zajedničkim nazivom, sa glavnim fokusom na ostvarivanje prihoda.

Važno je napomenuti da komanditno društvo odgovara za svoje dugove i obaveze celokupnom svojom imovinom.

U nastavku ćemo predstaviti ključne prednosti i nedostatke ovog oblika poslovanja.

Prednosti	Nedostaci
Podela na komplementare sa neograničenom odgovornošću i komanditore sa ograničenom odgovornošću Mogućnost privlačenja kapitala bez deljenja kontrole	Složeniji pravni okvir Mogućnost konflikata između komplementara i komanditora

Prednosti

Podela na komplementare sa neograničenom odgovornošću i komanditore sa ograničenom odgovornošću
Mogućnost privlačenja kapitala bez deljenja kontrole

Nedostaci

Složeniji pravni okvir
Mogućnost konflikata između komplementara i komanditora

Pravni subjekt

Osnivanje akcionarskog društva

Akcionarsko društvo – osnovne karakteristike

Akcionarsko društvo je pravni oblik preduzeća u kojem je osnovni kapital unapred određen i raspodeljen u akcije određene nominalne vrednosti. Ukupna vrednost kapitala društva dobija se zbrajanjem vrednosti svih emitovanih akcija. Ovaj kapital je fiksan, ustanovljen prilikom osnivanja i ne menja se tokom poslovanja, dok akcije predstavljaju pojedinačne delove tog kapitala.

Vlasnici akcija, odnosno akcionari, imaju određena prava u skladu sa svojim udelima u društvu. Ta prava mogu uključivati: pravo na isplatu dividendi, pravo glasa pri donošenju odluka o upravljanju društvom, kao i pravo na deo imovine u slučaju likvidacije preduzeća.

U nastavku ćemo navesti ključne prednosti i nedostatke akcionarskog društva.

Prednosti	Nedostaci
Mogućnost prikupljanja kapitala emitovanjem akcija Ograničena odgovornost akcionara Profesionalno upravljanje	Veći troškovi osnivanja i administracije Strožiji zakonski i regulatorni zahtevi

Prednosti

Mogućnost prikupljanja kapitala emitovanjem akcija
Ograničena odgovornost akcionara
Profesionalno upravljanje

Nedostaci

Veći troškovi osnivanja i administracije
Strožiji zakonski i regulatorni zahtevi

Ostale informacije

Osnivanje ogranka firme

Tako je, postoje i dodatne pod-vrste pravnih formi za osnivanje firme (ukoliko imate već postojeće pravno lice u zemlji ili inostranstvu), a to su:

Ogranak domaćeg pravnog lica

Ogranak domaćeg pravnog lica predstavlja posebnu organizacionu jedinicu registrovanu u okviru domaćeg privrednog društva, koja posluje na teritoriji Srbije. Ova jedinica omogućava firmi da proširi poslovne aktivnosti i delatnosti na različite lokacije, a može funkcionisati i u drugim gradovima, nezavisno od sedišta matične firme.

Iako ogranak nema status samostalnog pravnog lica, on posluje u ime i za račun matičnog preduzeća. Prema Zakonu o privrednim društvima, osnivanje ogranka može se sprovesti donošenjem odluke od strane skupštine, ortaka ili komplementara, osim ako osnivački akt ili statut firme ne nalaže drugačije. Registracija ogranka zahteva podnošenje odgovarajuće dokumentacije i prijave u Agenciji za privredne registre (APR).

Ogranak stranog pravnog lica

Ogranak stranog pravnog lica je organizaciona jedinica stranog preduzeća koja posluje na teritoriji Republike Srbije. Ova poslovna jedinica omogućava stranoj kompaniji da sprovodi svoje poslovne aktivnosti i operacije u zemlji.

Budući da nema status pravnog lica, ogranak posluje izvan sedišta matične firme i može biti prisutan u jednom ili više gradova. Za upravljanje ogrankom potrebno je imenovati zakonskog zastupnika, ali taj pojedinac ne mora nužno biti isti kao zastupnik matične kompanije.

Ogranak deluje u ime i za račun osnivača, a strana kompanija snosi odgovornost za njegove poslovne obaveze. Kada je reč o poreskom tretmanu, ogranak stranog pravnog lica u Srbiji se smatra rezidentnim subjektom.

Predstavništvo stranog pravnog lica

Predstavništvo stranog privrednog društva je posebna organizaciona jedinica koja ima ulogu u pripremi poslovnih aktivnosti i sklapanju pravnih ugovora za matično društvo.

Za razliku od ogranka, predstavništvo nema pravo da obavlja redovne poslovne aktivnosti matične firme, što znači da ne može prodavati robu ili pružati usluge na domaćem tržištu. Njegove ovlašćenja su ograničena na aktivnosti vezane za administraciju, marketing, istraživanje tržišta i pregovore koji su u vezi s poslovanjem osnivačke firme.

Odabir tipa firme prilikom osnivanja kompanije

Kako da znam koji tip firme da je pravi za osnivanje mog biznisa?

Odabir odgovarajućeg tipa firme za otvaranje i započinjanje vašeg biznisa, zavisi od nekoliko faktora:

Vrstu delatnosti kojom će se firma baviti
Obim poslovanja koji planirate
Koliko će osnivača biti (limitirajući faktor)
Vaše otpornost na stepene rizika
Planovi za budući rast

1. Vrsta delatnosti

Pre nego što pokrenete firmu, važno je jasno definisati čime ćete se baviti. Određene pravne forme bolje odgovaraju specifičnim delatnostima, dok neke opcije možda nisu dostupne za određene vrste poslova.

Na primer, zanatlije najčešće posluju kao preduzetnici paušalci, dok se maloprodajne radnje ne mogu registrovati pod tim režimom i obavezne su da vode poslovne knjige. Zato je ključno da pre registracije firme odredite odgovarajuću šifru delatnosti.

2. Obim poslovanja

Ako planirate malo ili srednje preduzeće, opcije poput preduzetnika ili DOO-a mogu biti adekvatan izbor. Međutim, ukoliko su u pitanju veliki poslovni poduhvati koji zahtevaju značajan kapital, možda bi trebalo razmotriti osnivanje akcionarskog društva. Dobro informisanje o pravnim mogućnostima je od presudne važnosti.

3. Broj osnivača

Broj vlasnika firme može uticati na izbor pravne forme. Ako firmu osniva više partnera, ortačko ili komanditno društvo mogu biti odgovarajuća rešenja. U slučaju kada postoji samo jedan osnivač, preduzetnik ili DOO su najčešći izbori.

4. Odgovornost i rizik

Ukoliko želite da ograničite svoju ličnu odgovornost, DOO ili akcionarsko društvo su bolji izbori, jer omogućavaju da odgovarate samo do visine unetog kapitala. S druge strane, preduzetnici i ortačka društva podrazumevaju ličnu odgovornost za poslovne obaveze.

5. Administrativni zahtevi

Važno je proceniti koliko vremena i resursa možete posvetiti administraciji firme. Preduzetnici imaju jednostavnije birokratske procedure, dok su DOO i akcionarska društva u obavezi da vode poslovne knjige i podnose godišnje finansijske izveštaje.

6. Finansijska održivost biznisa

Bez obzira da li prvi put ulazite u preduzetničke vode ili imate dugogodišnje iskustvo, ekonomska analiza vašeg budućeg poslovanja ključni je korak pre pokretanja firme.

Izrada biznis plana i finansijskih projekcija može zvučati kao formalnost, ali je presudna za dugoročnu stabilnost i razvoj preduzeća.

Neke od osnovnih stavki koje treba analizirati su:

– Prihodi i tržišni potencijal
– Kapacitet proizvodnje
– Potrebna radna snaga
– Struktura troškova
– Zalihe i obrtna sredstva
– Dobavljači i izvori finansiranja
– Mogućnosti za investicije i razvoj
– Marketinška strategija

7. Mogućnosti rasta i širenja

Razmislite o dugoročnim planovima i potencijalnoj ekspanziji poslovanja. Neke pravne forme nude više fleksibilnosti kada je u pitanju proširenje delatnosti, privlačenje investicija i međunarodno poslovanje.

Najčešća pitanja prilikom otvaranja firme

Šta je zapravo pdv? Možemo li početi od najprostije definicije?andrej2024-07-01T15:13:21+00:00

Šta je zapravo pdv? Možemo li početi od najprostije definicije?

Možemo, krećemo od početka kako ne bi bilo zabune i sve bilo dosta jasnije.

PDV, odnosno porez na dodatu vrednost, je univerzalni potrošački porez koji se primenjuje na sav promet, osim prometa koji je zakonski oslobođen od plaćanja PDV-a i prometa na koji se PDV ne primenjuje, u skladu sa Zakonom.
PDV se obračunava na sve prihode od prodaje proizvoda i usluga tokom poslovanja. Takođe, PDV se plaća i pri uvozu robe u Republiku Srbiju.

Ko je u obavezi da bude u pdv-u?andrej2024-07-01T15:15:04+00:00

Ko je u obavezi da bude u pdv-u?

PDV obveznik postaje svako pravno lice ili preduzetnik koji se samostalno odluči za ulazak u PDV sistem ili to mora učiniti po Zakonu, kada njegov prihod premaši 8 miliona dinara domaćeg prometa (promet između pravnih lica u Srbiji) u poslednjih 12 meseci (što se ne odnosi na promet ka inostranstvu).

U prevodu, firme koje u prethodnih 12 meseci nisu ostvarile prihod veći od 8 miliona dinara nisu dužne da se registruju kao PDV obveznici ili firme koje su ostvarile prihod veći od 8 miliona, ali sve ka inostranstvu, nisu takođe u obavezi ulaska u sistem PDV-a

Poreske stope poreza na dodatu vrednost (pdv-a)andrej2024-08-15T12:40:54+00:00

Poreske stope poreza na dodatu vrednost (pdv-a)

Prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost, postoje dve različite stope PDV-a:

Standardna stopa PDV-a od 20%	Snižena stopa PDV-a od 10%
Standardna stopa od 20% se primenjuje na oporezivi promet robe, pružanje usluga i uvoz proizvoda. To znači da većina proizvoda i usluga potpada pod ovu kategoriju i podleže ovoj stopi PDV-a.	Snižena stopa od 10% primenjuje se na određene proizvode i usluge koje nisu oslobođene PDV-a, kao što su neki osnovni prehrambeni proizvodi, lekovi i medicinska oprema. Ova povoljnija stopa omogućava smanjenje ukupnog poreza na osnovne i neophodne artikle, što olakšava njihovu pristupačnost za potrošače.

Svaki promet koji ne spada pod izuzetke definisane zakonom se oporezuje prema ovim stopama, čime se obezbeđuje pravedan i jasan sistem oporezivanja.

I dalje mi nije jasno, može neki primer iz prakse?andrej2024-07-01T15:20:44+00:00

I dalje mi nije jasno, može neki primer iz prakse?

Kako bi smo olakšali razumevanje samog PDV-a, ispod navodimo prakitčne primere koji bi možda pomogli.

Da probamo sa primerom firme koja se bavi prodajom teniskih loptica:

Tokom jednog meseca, firma je kupila loptice za 600.000 dinara, uključujući PDV od 100.000 dinara. Do kraja meseca, sve loptice su prodate za 840.000 dinara, što uključuje PDV. Bez PDV-a, osnovica za prodaju iznosi 700.000 dinara, a PDV na prodaju iznosi 140.000 dinara.

Na kraju meseca, firma treba da plati PDV od 40.000 dinara, što je razlika između PDV-a plaćenog prilikom nabavke i PDV-a naplaćenog od kupaca. U ovom primeru, pretpostavljamo da je firma imala pravo na povrat PDV-a na osnovu faktura koje je dobila od dobavljača.

Tehnički koraci od početka do kraja otvaranja firme

Tehnički koraci otvaranja firme

Ako prvi put pokrećete biznis, verovatno se pitate šta je sve potrebno da tehnički ispunite kako biste uspešno registrovali firmu. U nastavku vam donosimo konkretne korake koji će vam pomoći da bez problema prođete kroz proces osnivanja:

Izrada osnivačkog akta za otvaranje pravnog lica

Prilikom otvaranja firme, neophodno je kreirati osnivački akt, koji definiše ključne informacije o firmi. U zavisnosti od broja osnivača, postoje dva tipa osnivačkog akta:

1. Osnivački akt za jednočlano društvo

Ako firmu osniva jedan osnivač, izrađuje se Odluka o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću. Ova odluka sadrži sve bitne podatke o firmi i njenom osnivaču.

2. Osnivački akt za višečlano društvo

Ukoliko DOO osniva više članova, izrađuje se Ugovor o osnivanju društva s ograničenom odgovornošu. Ovaj ugovor reguliše međusobne odnose osnivača, njihove obaveze, prava i udele u firmi.

Overa osnivačkog akta

Nakon što se utvrdi finalni oblik osnivačkog akta, sledeći korak je overa istog. Sam proces overe osnivačkog akta se radi elektronski, digitalnim potpisom i on sada zamenjuje notarizaciju dokumenata koja je bila aktivna ranije, pre 2023. godine.

Uplata osnivačkog kapitala pre podnošenja registracione prijave otvaranja firme

U pojedinim slučajevima, osnivači kompanije žele da pre same registracije DOO firme izvrše uplatu osnivačkog kapitala. Ako ste i vi među njima, potrebno je da u banci otvorite depozitni račun firme u osnivanju. Na ovaj račun će privremeno biti uplaćena sredstva namenjena kao osnovni kapital firme.

Registracija doo firme u APR-u

Nakon što osnivački akt bude overen, sledeći korak u procesu osnivanja firme je njena registracija u Agenciji za privredne registre (APR). Ovaj proces je takođe potpuno elektronski i podnosi se na portalu APR-a.

Dobijanje rešenja o osnivanju firme

Šta se dešava nakon odobrenja APR-a?

APR donosi Rešenje – Ako je vaša prijava uspešno obrađena, APR donosi Rešenje o osnivanju firme.

Način preuzimanja Rešenja:
– Lično preuzimanje u APR-u
– Dostava na adresu (ako ste to naveli u prijavi)

Šta dalje?

Nakon dobijanja Rešenja, sledeći koraci uključuju:

Otvaranje poslovnog računa u banci
Prijava u Poresku upravu
Aktivacija firme za rad

Koraci nakon otvaranja firme

Obavezni koraci nakon što otvorite firmu

Nakon što je završen proces osnivanje firme, potrebno je da ispratite par obaveznih koraka kako biste bili u potpunosti spremni zadalji razvoj poslovanja.

Poslednji koraci nakon osnivanja DOO firme

Otvaranje tekućeg računa

Obavezno kod poslovne banke
Direktor lično zaključuje ugovor

Prijava Poreskoj upravi

Rok: 15 dana od registracije
Predaja poreske prijave putem ePorezi
Kašnjenje može dovesti do kazne ili gubitka PIB-a!**

Verifikacija stvarnih vlasnika

Obavezno za DOO firme
Rok: 15 dana od registracije

Završni savet:

Nakon što prođete sve ove korake, vaša firma je spremna za rad!

Ko je u obavezi?	Ko je nije u obavezi?
privredna društva, društva u likvidaciji, zadruge, ogranci stranih privrednih društava, poslovna udruženja, udruženja i savezi udruženja, fondacije i zadužbine, ustanove, strana predstavništva privrednih društava, udruženja, zadužbina i fondacija.	preduzetnici, javna akcionarska društva, privredna društva u stečaju, privredna društva u prinudnoj likvidaciji, društva i ustanove u kojima je Republika Srbija, aut. pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član, odnosno osnivač, političke stranke, sindikati, sportske organizacije i udruženja, crkve i verske zajednice.

Ko je u obavezi?

privredna društva,
društva u likvidaciji,
zadruge,
ogranci stranih privrednih društava,
poslovna udruženja,
udruženja i savezi udruženja,
fondacije i zadužbine,
ustanove,
strana predstavništva privrednih društava, udruženja, zadužbina i fondacija.

Ko je nije u obavezi?

preduzetnici,
javna akcionarska društva,
privredna društva u stečaju,
privredna društva u prinudnoj likvidaciji,
društva i ustanove u kojima je Republika Srbija, aut. pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član, odnosno osnivač,
političke stranke,
sindikati,
sportske organizacije i udruženja,
crkve i verske zajednice.

Koliko ukupno košta proces otvaranja firme?

Osnivanje preduzeća ne podrazumeva samo plaćanje državnih taksi, već i dobro razumevanje propisa, procedura i ulaganje vremena.

Koliko košta osnivanje firme?

➡️ Troškovi administrativnih taksi su relativno niski – svega nekoliko hiljada dinara.
➡️ Međutim, ukupan izdatak može biti znatno veći, zavisno od dodatnih potreba, poput knjigovodstva, pravnih usluga i poslovnog prostora.

Nemate vremena da prolazite kroz ceo proces?

Ako želite da osnivanje firme prepustite profesionalcima, jednostavno kliknite na dugme ispod i pošaljite zahtev prema vrsti pravnog lica koje osnivate.

Elektronsko otvaranje firme

Od početka 2018. godine, agencija za privredne registre je uvela mogućnost elektronske registracije preduzetnika, a od 2023. godine ova opcija je jedina opcija.

Nova mogućnost ubrzava registraciju preduzetnika i donekle smanjuje troškove osnivanja preduzetničke radnje.

Kako biste izvršili e-otvaranje firme, potrebno je da posedujete kvalifikovani elektronski sertifikat.

Takođe je omogućeno plaćanje putem komercijalnih platnih kartica Master ili VISA.

Elektronsko rešenje o registraciji novog preduzetnika, potpisano kvalifikovanim elektronskim potpisom registratora, koje je snabdeveno vremenskim žigom, Agencija šalje na registrovani e-mail podnosioca prijave i registrovanog preduzetnika, ako se radi o različitim licima.

Da biste se elektronski registrovali kao preduzetnika, potrebno je da kreirate korisnički nalog u Sistemu za centralizovano prijavljivanje korisnika Agencije za privredne registre.

Nakon kreiranja naloga, pristupate portalu na kojem se nalazi elektronska prijava.

Kako odabrati knjigovodstvo nakon otvaranja firme?

Otvaranje firme je tek prvi korak – sada je važno pronaći pravog partnera koji će brinuti o finansijama i računovodstvu vaše firme.

Kako odabrati pravog knjigovođu?

Idealno bi bilo da o tome razmišljate već pre osnivanja, kako biste prošli kroz ključne korake zajedno i osigurali nesmetano poslovanje od samog starta.

Ali kako znati kome verovati?

Sa toliko opcija na tržištu, izbor može biti izazovan. Zato vam predlažem da zakažemo sastanak – upoznajmo se, razgovarajmo o vašim potrebama i pronađimo najbolje rešenje za vaš biznis.

Želite ipak da otvaranje firme prepustite drugom?

Popunite formular ispod i krenimo u proces otvaranja vaše nove kompanije: